Rođena u Rimu od roditelja hrišćanskih, i od detinjstva naučena veri Hristovoj, sveta Paraskeva s velikim usrđem staraše se da na delu ispuni sve zapovesti Božje. Verujući tvrdo i živeći prema svojoj veri, ona upućivaše i druge na put pomoću prave vere i blagočestivog života. Кada joj roditelji umreše, Paraskeva razdade sve svoje imanje bednima, a ona se zamonaši. Кao monahinja ona sa još većim žarom revnosti propovedaše veru Hristovu ne tajeći se ni od koga, iako u to vreme vera Hristova beše krvavo gonjena od rimskih vlasti. Zlobni Jevreji prvi optužiše svetu Paraskevu zbog propovedi zabranjene vere. I ona bi izvedena na sud pred cara Antonina. Sva laskanja careva ne pomogoše ni najmanje da pokolebaju u veri ovu sluškinju Božju. Tada je vrgoše na ognjene muke i metnuše joj na glavu usijan šlem. No Gospod je čudesno spase, i ona se izbavi i udalji iz Rima. I pođe opet od grada do grada da obraća tamni neznabožački narod u veru istinitu. Još u dva grada bi izvođena pred kneževe i sudije, i istjazavana za Gospoda svoga čineći pri tom čudesa velika i silom Božjom brzo oporavljajući se od muka i rana. Neznabošci, kao i uvek, pripisivahu njena čudesa mađijama a njeno oporavljenje sili i milosti njihovih bogova. Reče jednom sveta Paraskeva knezu mučitelju: „Isceliše me, ne tvoji bogovi, kneže, no Hristos moj, Bog istiniti”. Najzad je neki knez Tarasije poseče mačem. Tako slavno završi svoj plodoviti život ova svetiteljka. Mošti njene behu docnije prenete u Carigrad. Česno postrada za Hrista u Ⅱ veku.
Izvor: www.pravoslavnikalendar.rs
Foto: Ivan Milanović/ PN Info