Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti razapet i umro Isus Hristos. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu i primio sve grehove čovečanstva na sebe. Smrt Isusa Hrista uvod je u radost Vaskresenja ili Uskrs, koji ove godine i pravoslavni vernici obeležavaju u nedelju 2. maja. Veliki petak ili Strašni petak je najznačajniji dan u nedelji Stradanja. Ovo je dan hrišćanske žalosti, pa se na današnji dan praktikuje strogi post.
Dan velike žalosti, kada je Spasitelj umro za ljudski rod, obeležava se strogim postom, bez ribe i ulja. Mnogi vernici ceo dan ne jedu i ne piju ništa, sve do večerenje molitve, kada popiju čašu Bogojavljenske vode. Nakon toga mogu normalno da večeraju, ali i dalje poste na vodi.Takođe, prema tradiciji se izbegava korišćenje viljuške, noža ili bilo čega oštrog, jer ti predmeti simbolizuju koplje kojim je proboden Isus.
U Srba je verovanje da sve važno treba raditi dok dan napreduje, odnosno do podneva, te mnoge domaćice rano ujtru počnu da boje jaja, ali ovaj običaj je narodni, a ne crkveni. Ipak, pre bojenja jaja dobro je pročitati molitvu. Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.
Na Veliki petak, koji je crveno slovo, ništa se ne radi. Pripreme za Vaskrs i kućne i poljske radove valja ostaviti za Veliku subotu, koja je radni dan, ali se takođe posti na vodi.
U pojedinim delovima Srbije, i prema određenim verovanjima, postoji običaj da se izbegava da se jede beli luk. Naime, ova namirnica se koristi za isterivanje nečistih sila, pa na ovaj veliki i sveti dan ga nije poželjno jesti, jer tog dana zle sile ne mogu prići nikome.
Takođe, prema narodnom verovanju, ukućanima se ne preporučuje da džezvu uzimaju u ruke, zbog opekotina, a devojke treba da operu kosu da ih glava ne bi bolela tokom cele godine.
Na Strasni (stradalni) petak ne pušta se muzika, ne peva se i ne igra, već se dan posvećuje molitvi Hristu koji je stradao za nas.
U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja.
Na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob, iznosi se crvena plaštanica.
Sveštenici iznose plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
FOTO: Ivan Milanović/PN Info