Svetski dan prava deteta ustanovljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine sa ciljem da se u svim državama slavi istog dana. Osmišljen je da bi promovisao međusobnu interakciju i razumevanje među decom i dobrobit dece u svetu. Ovaj dan se obeležava i da bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.
Dečija prava su utvrđena Кonvencijom o pravima deteta, usvojenom 1989.godine, koja predstavlja najvažniji dokument u oblasti dečjih prava, a ovaj dokument je najšire prihvaćen pravni instrument za zaštitu ljudskih prava.
Osnovni principi Кonvencije o pravima deteta podrazumevaju pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju kao i pravo na nediskriminaciju. Takođe, ne treba zanemariti na činjenicu da, osim prava, deca treba da poznaju i poštuju i svoje obaveze, da bi se tokom odrastanja razvili u zdrave i društveno odgovorne sobe.
Obezbeđenje sadrži prava na život i razvoj, ime i državljanstvo, pravo da dete zna ko su mu roditelji i da se staraju o njemu. Zaštita podrazumeva pravo na zaštitu od svake fizičke, seksualne, psihološke eksploatacije deteta. Participacija sadrži građanska prava i slobode deteta kao aktivnog učesnika u skladu sa njegovim godinama i zrelošću. Кonvencijom je posebno naglašeno pravo deteta da se čuje njegovo mišljenje o svim pitanjima koje ga se tiču.
Dečja prava su izraz priznanja međunarodne zajednice o postojanju posebnih potreba dece i moraju se poštovati svakog dana, a ne samo 20. novembra.
U Srbiji 28,8% dece preti siromaštvo, dok njih 7,8% živi u potpunom siromaštvu, nasilje među decom je u porastu, 50% njih je izloženo govoru mržnje, dok je 45% izloženo nasilju putem medija koje kasnije oponašaju. Deca u manjim sredinama uglavnom ne vide perspekitivu i navode da je najveći problem poremećeni sistem vrednosti i odsustvo kulture i tolerancije.
U poslednjih 20 godina broj dece u Srbiji se smanjio za 580 000 i sada deca u Srbiji čine 17,6% stanovništva. Procenat dece koja na vreme prime sve preporučene vakcine je 70,5 %. Nažalost, nisu svoj deci mlađoj od 5 godina dostupne igračke i knjige – blizu jedne trećine dece odrasta bez njih. I dalje su romska deca prezastupljena u sistemu formalne nege, dok su deca sa smetnjama u razvoju prezastupljena u institucionalnom smeštaju (od ukupnog broja dece na rezidencijalnom smeštaju, 58.5% su deca sa smetnjama u razvoju, a od ukupnog broja dece u porodičnom smeštaju, samo 9% su deca sa smetnjama u razvoju). Pored toga, diskriminacija dece je i dalje veoma rasprostranjena, a posebno prema romskoj deci i deci sa invaliditetom.
Ohrabrujuće je da se smanjio broj roditelja koji se izjašnjava da u odgajanju dece koriste nasilne metode, sada više od polovine roditelja (57%) u Srbiji ne primenjuje nasilne metode u disciplinovanju dece i možemo očekivati da će se u Srbiji izričito zabraniti telesno kažnjavanje dece.
Mreža organizacija za decu Srbije – MODS formirana je u maju 2011. godine i trenutno okuplja preko 90 organizacija civilnog društva koje se bave decom i zaštitom njihovih prava.
Misija Mreže je ostvarivanje prava, unapređenje položaja i poboljšanje kvaliteta života dece u Srbiji. Zalaže se za ostvarivanje prava sve dece, smanjenje siromaštva dece, za dostupno kvalitetno formalno i neformalno obrazovanje i kulturu, za dostupnu kvalitetnu zaštitu zdravlja i zdravu životnu sredinu, da sva deca rastu bezbedno i budu zaštićena od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja, da se adekvatnije planira i transparentnije troši budžet za decu, za stvaranje i razvijanje inkluzivnog društva.
Uprkos ogromnom napretku ostvarenom od usvajanja Кonvencije, prava miliona dece širom sveta krše se svakoga dana, a deca se suočavaju sa velikim izazovima. Skoro 50 miliona dece je raseljeno iz svojih domova, 250 miliona dece živi u zemljama koje su pogođene sukobima, a milioni dece žive u ekstremnom siromaštvu koje prouzrokuje i druge. Pored siromaštva veliki problem je i nevakcinacija, ali i neadekvatna ishrana, nedovoljna socijalizacija i obrazovanje. Deca su, nažalost, često izložena nasilju i nasilnim metodama vaspitavanja kod kuće, što doprinosi njihovom negativnom razvoju. Poslednjih godina sve je učestalije i vršnjačko nasilje, i to najčešće među decom osnovnih, ali i srednjih škola. Mogućnosti koje pruža savremena tehnologija koriste se za ponižavanje, pa školarci jedni drugima skeniraju etikete da provere da ko nosi original a ko jeftinu kopiju, dok se sve to snima i deli na društvenim mrežama.
U ostvarivanju i zaštiti prava deteta ne sme da bude kompromisa, a najbolji interesi deteta moraju da imaju prednost u odnosu na sve druge interese i ciljeve. Model ponašanja odraslih mora da se promeni, kako bi deca imala dobre uzore. Od toga kakva će nam deca biti zavisi budućnost svih nas. Interesi dece treba da budu iznad svih drugih!
Deca imaju pravo na detinjstvo, na razumevanje, na jednake uslove za obrazovanje, zdrav i kvalitetan život, a naš najveći izazov je da im te uslove zaista obezbedimo i da budemo tome posvećeni svih 365 dana godišnje.
Izvor: iposrbija.rs Autor: Marija Šutulović